Na svojoj svadbu nisam pustio da ude moj otac, ako ga tako mogu nazvati.Ostavio je moju mamu dok je bila trudna sa mojim mladim bratom i sa mnom- osmogodišnjakom. Nismo imali šta da jedemo.Mati je cistila komšijama kuce kako bi zaradila za rucak, dok je on otišao u Njemacku i prestao se javljati svima nama.Saznali smo da ima ženu i dva sina. Nikada nije poslao ništa nama a zna koliko smo teško živjeli.Nikada nije nazvao u 20 godina da pita kako smo. Nikada nije imao želju da vidi mene i mog brata. I sad se pojavio na mojoj svadbi.Kada mi se obratio sa ‘sine’ rekao sam mu ‘ gospodine ja vas ne poznajem i molim vas da napustite ovu prostoriju’.Ocigledno je bilo da nije ocekivao takav odgovor jer su mu oci bile pune suza a ruke su mu se tresle.Kasno je posije 20godina ispravljati stvari, kasno.
''Na svojoj svadbu nisam pustio da uđe moj otac''
loading...
Objavi komentar