* Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka.
Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku.
Seljak počne da priča:
- Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu-dve rakijice i isteram ovce na ispašu.
Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri-pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem...
Reditelj vikne:
- Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
- Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu-dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam.
Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve-tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam.
Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri-četiri knjige pre nego što siđemo u selo.
Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige.
Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju. *
Objavi komentar