* Umro ciga Mika, pa se cigani okupili pred njegovim grobom i ciga Mile drži govor:
- Tužni zbore, dragi Miko! Eto, mi se cigani sastadosmo pred tvoju rupu, da te ispratimo sas ovaj svet.
Dok si bio žif, bio si medu nama cigani naj-laf, jer si jedini smeo da prdneš pred panduri brez strah. A i svirao si ponajbolje među nama cigani. I moj brat Gile svira, nije što mi je brat, da mu j*bem majku cigansku, ali svirao si pobolje od njega. Kad ufatiš ono visoko C,
pa zasviraš "Kosku", ili "Deveti sifon" od Beton, ili Madam jebemtefraj, pa "Kad sam mladenovac momak bio ja" ili "Striži more ruske kose", celo selo padne u sevdah, a nas ima da nas nema. Ajooj, kada se samo setim kako si svirao "Ajdu" od Verdi.
Beše pravi džumbus kada smo ono na adut opi*zdili "ajd u, ajd u, ajd u pi*du materinu"... Ono sviri tvoja violina, k'o da ju gudi Poganina. U usta da te j*bem što nas napusti, a pev'o si k'o Karuza, dobro, u pi*ku materinu...
Sećaš li se Miko, bre, kada smo j*bavali Melavu uz Nišavu. J*bav'o si ju bre propisno. Prvo si ti jeb'o, a ja čuv'o stražu, a onda ja čuv'o stražu a ti ju j*bav'o.
A sada kad te gledam kako ležiš mrtav i krut k'o cepanica, mi dođe da odem u tri pi*de materine.
Dosta bre Miko, bole me duša, a od žalbe ce srce da mi pukne. Ne mogu više Miko, da ti sestru j*bem, reč mi u grlo zastaje od vel'ku tugu i bol...
Pa da mu ga mi cigani uzviknemo: "Da nam živi Mika, koji je umro. Živeo! Živeo! *
Podijeli ovo:
loading...
Objavi komentar