Odrastao sam bez oca…nije mu se ništa dogodilo, jednostavno nije želio dijete u momentu kada se to desilo pa tako nije bio zainteresovan za moje postojanje…majci je predao starateljstvo, plaćao alimentaciju i posjećivao me dok sam još bio jako mali čega se praktično ni ne sjećam i ubrzo se odselio u drugu državu… Nije nam bilo teško u životu jer smo imali dovoljno novca, čak i više nego većina, ali emotivni dio je ostao nepopunjen u potpunosti…25 godina nije kročio u rodnu državu da bi se prije koju godinu ponovo vratio da se “penzioniše”…od ono malo što sam ga vidio nakon toga rekao mi je par vrlo lijepih stvari…kako je ponosan na mene što sam ispao takav muškarac iako sam dosta toga u životu još od malena morao sam…zahvalio sam se za svaki njegov pokušaj izgradnje odnosa ali kad toliko vremena provedete bez nekoga, koja je onda svrha…danas mi se djevojka porodila, dobili smo sina…ne planiram da pravim iste greške kao i moj otac, najviše od svega želim da budem tu za svoje dijete.
'Ne planiram da pravim iste greške kao i moj otac, najviše od svega želim da budem tu za svoje dijete'
loading...
Objavi komentar