* Haso je već godinama imao psa, nemačkog ovčara Reksa,
koji mu je bio najbolji prijatelj.
Reks mu je svako jutro nosio novine, čekao ga pred kafanama
do rane zore i vodio kući posle toga.
Jednog dana Haso i Reks su bili u šetnji daleko od kuće i pas je, videvši zeca, potrčao za njim i nestao.
Haso ga je danima tražio, zvao, oblepio sve bandere njegovim slikama ali nije uspeo da ga nađe.
Sedi tako Haso u kafani, tužan i pijan, kad dođe Mujo
i sede za njegov sto pa ga pita:
- Haso, bolan, što si se tako smk'o, k'o da su ti sve lađe potonule?
Haso duboko uzdahe i reče:
- Evo nedelju dana tražim Reksa al' ni traga ni glasa od njega.
Mujo zabrinuto mahne glavom, razmisli malo i optimistično
upita Hasu:
- Bolan, Haso, a jesi l' dao oglas u novinama?
Haso tužno odmahne i odgovori:
- Ne vrijedi, Mujo, moj Reks ne umije čitat'! *
Objavi komentar