Radim kao stomatolog. Ulaze mi prije neki u ordinaciju momak i devojka, drže se za ruke i prepiru se. Pitam šta je i kako je, momak je polomio zub i pokušao sam sebi da ga iščupa. Djevojka odmahuje glavom, uzdiše i objašnjava kako ga je jedva ubijedila da dođe kod zubara. Seda on na stolicu, sve vrijeme je držeći za ruku. Cijeli pregled, ona mu je nešto pričala bezveze, čisto da on čuje zvuk njenog glasa, i nije ga puštala do kraja pregleda. Kad smo završili, zahvalili su mi se i reče mi on da se panično boji zubara, ne bi ni došao da ona nije išla sa njim. Koliko je ljubavi u malil stvarima, uljepšali su mi dan!
Podijeli ovo:
loading...
Objavi komentar